FRONT > Obrazovanje

Obrazovanje

inkluzija

INKLUZIVNO OBRAZOVANJE JE PRAVO A NE PROBLEM

Oblast vaspitanja i obrazovanja regulisana je sledećim zakonima:

Zahtevi iz oblasti vaspitanja i obrazovanja:

PRAVO NA OBRAZOVANJE

„Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja („Službeni glasnik RS“, br. 72/09, 52/11 i 55/2013) predstavlja krovni zakon kojim se uređuje materija predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja. Sistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi za svu decu, učenike jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu teškoća i smetnji u razvoju i invaliditeta.

 Posebna pažnja posvećuje se mogućnosti da deca, učenici i odrasli sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom, bez obzira na sopstvene materijalne uslove imaju pristup svim nivoima obrazovanja u ustanovama, a lica smeštena u ustanove socijalne zaštite, bolesna deca, učenici i odrasli ostvaruju pravo na obrazovanje za vreme smeštaja u ustanovi i tokom bolničkog i kućnog lečenja. Posebna pažnja posvećuje se i smanjenju stope osipanja iz sistema obrazovanja i vaspitanja, posebno osoba iz socijalno ugroženih kategorija stanovništva i nerazvijenih područja, osoba sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i drugih osoba sa specifičnim teškoćama u učenju i podršci njihovom ponovnom uključenju u sistem, u skladu sa principima inkluzivnog obrazovanja.

Svako lice ima pravo na obrazovanje i vaspitanje.

Građani Republike Srbije jednaki su u ostvarivanju prava na obrazovanje i vaspitanje, bez obzira na pol, rasu, nacionalnu, versku i jezičku pripadnost, socijalno i kulturno poreklo, imovno stanje, uzrast, fizičku i psihičku konstituciju, smetnje u razvoju i invaliditet, političko opredeljenje ili drugu ličnu osobinu.

Lica sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvažava njihove obrazovne i vaspitne potrebe u redovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, u redovnom sistemu uz pojedinačnu, odnosno grupnu dodatnu podršku ili u posebnoj predškolskoj grupi ili školi, u skladu sa ovim i posebnim zakonom.

Obrazovno-vaspitni rad za lica koja koriste znakovni jezik, odnosno posebno pismo ili druga tehnička rešenja, može da se izvodi na znakovnom jeziku i pomoću sredstava tog jezika.

U obrazovno-vaspitnim ustanovama zabranjena je diskriminacija na osnovu invalidnosti i smetnji u razvoju.

Osnovna škola ostvaruje školski program, a može da ostvaruje i: individualni obrazovni plan za učenike i odrasle sa smetnjama u razvoju

Srednja škola ostvaruje školski program opšteg, stručnog i umetničkog obrazovanja, a može da ostvaruje i: individualni obrazovni plan za učenike i odrasle sa smetnjama u razvoju.

Za dete i učenika kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, ustanova obezbeđuje otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka i donosi individualni obrazovni plan.

Individualni obrazovni plan (u daljem tekstu: IOP) je poseban dokument kojim se planira dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju za određeno dete i učenika, u skladu sa njegovim sposobnostima i mogućnostima.

Cilj IOP-a je optimalni razvoj deteta i učenika, uključivanje u vršnjački kolektiv i ostvarivanje opštih i posebnih ishoda obrazovanja i vaspitanja, odnosno zadovoljavanja obrazovno-vaspitnih potreba deteta i učenika. IOP se izrađuje na osnovu prethodno realizovanih i evidentiranih mera individualizacije i izrađenog pedagoškog profila deteta i učenika. IOP se izrađuje prema obrazovno-vaspitnim potrebama deteta i učenika i može da bude zasnovan na:

  1. prilagođavanju načina rada, kao i uslova u kojima se izvodi obrazovno-vaspitni rad (IOP1);
  2. prilagođavanju i izmeni sadržaja obrazovno-vaspitnog rada, ishoda i standarda postignuća (IOP2);
  3. obogaćivanju i proširivanju sadržaja obrazovno-vaspitnog rada za dete i učenika sa izuzetnim sposobnostima (IOP3).

Donošenju IOP-a 2, prethodi donošenje, primena i vrednovanje IOP-a 1, kao i pribavljanje mišljenja interresorne komisije za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom detetu i učeniku.

Izuzetno, za učenika koji obrazovanje stiče ostvarivanjem IOP-a 2, osim nastavnog programa, može da se izmeni i nastavni plan, na osnovu mišljenja interresorne komisije za procenu potreba za dodatnom obrazovnom, zdravstvenom i socijalnom podrškom detetu i učeniku.

IOP donosi pedagoški kolegijum ustanove na predlog stručnog tima za inkluzivno obrazovanje, odnosno tima za pružanje dodatne podrške detetu i učeniku (u daljem tekstu: Tim).

Tim u predškolskoj ustanovi čine vaspitač, stručni saradnik, saradnik, roditelj, odnosno staratelj, a u skladu sa potrebama deteta i pedagoški asistent, odnosno pratilac za ličnu pomoć detetu, na predlog roditelja, odnosno staratelja. Tim u školi čini nastavnik razredne nastave, odnosno nastavnik predmetne nastave, odeljenjski starešina, stručni saradnik, roditelj, odnosno staratelj, a u skladu sa potrebama učenika i pedagoški asistent, odnosno pratilac za ličnu pomoć učeniku, na predlog roditelja, odnosno staratelja.

Roditelj, odnosno staratelj daje saglasnost na sprovođenje IOP-a, u skladu sa zakonom.

U prvoj godini upisa u ustanovu, IOP se donosi i vrednuje tromesečno, a u svakoj narednoj godini dva puta u toku radne, odnosno školske godine.

Sprovođenje IOP-a prati Ministarstvo, u skladu sa ovim zakonom. Bliže uputstvo za ostvarivanje IOP-a, njegovu primenu i vrednovanje donosi ministar.

Učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom polaže završni ispit, u skladu sa njegovim motoričkim i čulnim mogućnostima, odnosno uslovima koje zahteva određena vrsta invaliditeta.

Učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom polaže opštu maturu u skladu sa njegovim motoričkim i čulnim mogućnostima, odnosno uslovima koje zahteva određena vrsta invaliditeta, a može da bude oslobođen polaganja dela maturskog ispita iz predmeta za koje su mu tokom obrazovanja prilagođavani standardi postignuća.

Učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom polaže stručnu, odnosno umetničku maturu u skladu sa njegovim motoričkim i čulnim mogućnostima, odnosno uslovima koje zahteva određena vrsta invaliditeta, a može da bude oslobođen polaganja dela maturskog ispita iz predmeta za koje su mu tokom obrazovanja prilagođavani standardi postignuća.

Pedagoški asistent pruža pomoć i dodatnu podršku deci i učenicima, u skladu sa njihovim potrebama i pomoć nastavnicima, vaspitačima i stručnim saradnicima u cilju unapređivanja njihovog rada sa decom i učenicima kojima je potrebna dodatna obrazovna podrška. U svom radu ostvaruje saradnju sa roditeljima, odnosno starateljima, a zajedno sa direktorom sarađuje i sa nadležnim ustanovama, organizacijama, udruženjima i jedinicom lokalne samouprave.

Predškolsko vaspitanje i obrazovanje

Sistem predškolskog vaspitanja i obrazovanja je uređen Zakonom o predškolskom obrazovanju i vaspitanju („Službeni glasnik RS“, br. 18/10) kao deo jedinstvenog sistema obrazovanja i vaspitanja. Dostupnost predškolskog obrazovanja i vaspitanja jedno je od načela na kojima ovaj sistem počiva: Zakon jednako pravo i dostupnost svih oblika predškolskog vaspitanja i obrazovanja, bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu teškoća i smetnji u razvoju i invaliditeta.

Upis dece u predškolsku ustanovu vrši se u skladu sa Zakonom.

 Prilikom upisa dece u predškolsku ustanovu, čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, prioritet za upis imaju deca iz osetljivih grupa.

Način i postupak upisa dece u predškolsku ustanovu bliže se uređuju statutom, uz saglasnost osnivača.

Predškolskim programom razrađuju se i načini razvijanja individualizovanog pristupa u ostvarivanju vaspitno-obrazovnog rada, radi pružanja dodatne podrške deci, posebno deci sa smetnjama u razvoju, deci na bolničkom lečenju, deci iz socio-ekonomski ili iz drugih razloga ugroženih sredina u vaspitnoj grupi, uz uvažavanje razvojnih, obrazovnih, zdravstvenih i socio-kulturnih potreba dece.

Roditelj je dužan da upiše dete u predškolsku ustanovu, odnosno školu, radi pohađanja pripremnog predškolskog programa, u skladu sa Zakonom.

Broj dece sa smetnjama u razvoju koja se upisuju u razvojnu grupu iznosi 4 do 6 dece.

Deca sa smetnjama u razvoju ostvaruju pravo na predškolsko vaspitanje i obrazovanje u vaspitnoj grupi, u vaspitnoj grupi uz dodatnu podršku i individualni vaspitno-obrazovni plan i u razvojnoj grupi, na osnovu individualnog vaspitno-obrazovnog plana, u skladu sa Zakonom.

Predškolska ustanova koja je upisala dete sa smetnjama u razvoju može da utvrdi potrebu za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške i u tom slučaju upućuje zahtev izabranom lekaru nadležnog doma zdravlja, odnosno interresornoj komisiji za procenu tih potreba i za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške, koju utvrđuje interresorna komisija.

U jednoj vaspitnoj grupi ne može biti više od dva deteta sa smetnjama u razvoju.

Broj dece u vaspitnoj grupi, u koju je upisano jedno dete sa smetnjama u razvoju, umanjuje se za tri deteta u odnosu na broj dece utvrđen ovim zakonom.

Deca sa smetnjama u razvoju mogu da se uključe u vaspitnu grupu prilikom upisa. U toku pohađanja predškolskog programa prati se razvoj deteta i na osnovu predloga pedagoškog kolegijuma i stručnog tima za inkluzivno obrazovanje, dete sa smetnjama u razvoju može se prebaciti iz razvojne u vaspitnu grupu, u skladu sa Zakonom.

Bliže uslove za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu, sastav i način rada interresorne komisije, propisuju sporazumno ministar nadležan za poslove zdravlja, ministar nadležan za poslove socijalne politike i ministar.

Poslove vaspitača može da obavlja lice koje ispunjava uslove propisane Zakonom i ima odgovarajuće obrazovanje, i to:

  • sa decom sa smetnjama u razvoju uzrasta od šest meseci do dve godine – lice koje ima srednje obrazovanje – medicinska sestra-vaspitač, a sa decom uzrasta od dve do tri godine – lice koje ima srednje obrazovanje – medicinska sestra – vaspitač i lice koje ima odgovarajuće više obrazovanje, odnosno odgovarajuće visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne strukovne studije), na kojima je osposobljeno za rad sa decom jaslenog uzrasta a u toku stručnog usavršavanja ili po propisanom programu je bilo osposobljeno i za rad sa decom sa smetnjama u razvoju;
  • sa decom sa smetnjama u razvoju uzrasta od tri godine do polaska u školu – lice koje ima odgovarajuće više obrazovanje, odnosno odgovarajuće visoko obrazovanje na studijama prvog stepena (osnovne strukovne studije ili osnovne akademske studije) u trajanju od tri godine ili na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master, specijalističke akademske studije ili specijalističke strukovne studije) – vaspitač, u skladu sa Zakonom, koje je u toku stručnog usavršavanja ili po propisanom programu osposobljeno i za rad sa decom sa smetnjama u razvoju;
  • sa decom sa smetnjama u razvoju u razvojnoj grupi – lice sa odgovarajućim visokim obrazovanjem na studijama drugog stepena (diplomske akademske studije – master i specijalističke akademske studije) i lice sa odgovarajućim visokim obrazovanjem na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine – defektolog – vaspitač, u skladu sa Zakonom.

Pedagoški asistent pruža pomoć i dodatnu podršku deci, u skladu sa njihovim potrebama, sarađuje sa vaspitačima i stručnim saradnicima, roditeljima, odnosno starateljima, a zajedno sa direktorom sarađuje sa nadležnim ustanovama, organizacijama i udruženjima i jedinicom lokalne samouprave i obavlja druge poslove, u skladu sa Zakonom.

Osnovnoškolsko obrazovanje

Zakon o osnovnom obrazovanju i vaspitanju („Sl. gl. RS“, br. 55/ 2013) uređuje osnovno obrazovanje i vaspitanje, kao deo jedinstvenog sistema obrazovanja i vaspitanja.

Učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, u smislu ovog zakona, jeste dete sa intelektualnim, čulnim i motoričkim smetnjama u razvoju. Učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom stiče osnovno obrazovanje i vaspitanje po pravilu u školi zajedno sa ostalim učenicima, a kada je to u najboljem interesu učenika u školi za učenike sa smetnjama u razvoju, u skladu sa Zakonom. Učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ima pravo na individualni obrazovni plan, u skladu sa Zakonom.

Obrazovno-vaspitni rad za učenike koji koriste znakovni jezik, odnosno posebno pismo ili druga tehnička rešenja ostvaruje se u skladu sa Zakonom.

U školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju školuju se deca bez obzira na vrstu smetnje. Radi unapređivanja inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja, škola za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju pruža podršku školi u sistemu redovnog obrazovanja i vaspitanja.

Škola u sistemu redovnog obrazovanja i vaspitanja u kojoj stiču obrazovanje i učenici sa smetnjama u razvoju i invaliditetom može da angažuje vaspitača, nastavnika ili stručnog saradnika, koji je zaposlen u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, u skladu sa Zakonom.

Škola donosi razvojni plan u skladu sa Zakonom i ovim zakonom. Razvojni plan škole sadrži i mere za unapređivanje dostupnosti odgovarajućih oblika podrške i razumnih prilagođavanja i kvaliteta obrazovanja i vaspitanja za decu i učenike kojima je potrebna dodatna podrška. Individualni obrazovni planovi svih učenika koji se obrazuju po individualnom obrazovnom planu čine prilog školskog programa.

Obrazovno-vaspitni rad organizuje se u odeljenju i u grupama, a po potrebi i individualno. Odeljenje istog razreda može da ima do 30 učenika. U jednom odeljenju mogu da budu do dva učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Broj učenika u odeljenju umanjuje se za dva po učeniku koji osnovno obrazovanje i vaspitanje stiče ostvarivanjem individualnog obrazovnog plana, odnosno za tri po učeniku koji osnovno obrazovanje i vaspitanje stiče ostvarivanjem individualnog obrazovnog plana sa prilagođenim standardima. Odeljenje ili grupa u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju može da ima do deset učenika. Za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ostvaruje se dodatna podrška u skladu sa individualnim obrazovnim planom.

Roditelj, odnosno staratelj ima pravo da organizuje svom detetu osnovnoškolsko obrazovanje i vaspitanje kod kuće. Roditelj, odnosno staratelj je dužan da do kraja nastavne godine pismeno obavesti školu u koju je dete, odnosno učenik upisan o nameri da za svoje dete od sledeće školske godine organizuje nastavu kod kuće. Za učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom koji stiče obrazovanje kod kuće ostvarivanjem individualnog obrazovnog plana sa prilagođenim standardima, obrazovanje i vaspitanje kod kuće obezbeđuje ostvarivanje prilagođenih standarda. Nastava može da se ostvaruje, na zahtev roditelja, odnosno staratelja i kao nastava na daljinu.

Upisom u prvi razred dete stiče svojstvo učenika. U prvi razred upisuje se svako dete koje do početka školske godine ima najmanje šest i po, a najviše sedam i po godina, u skladu sa Zakonom. Izuzetno, detetu može da se odloži upis u prvi razred za godinu dana, u skladu sa Zakonom.

U školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, dete, odnosno učenik upisuje se na osnovu mišljenja interresorne komisije za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške, uz saglasnost roditelja, odnosno staratelja.

Učenik kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju ocenjuje se na osnovu angažovanja i stepena ostvarenosti ciljeva i posebnih standarda postignuća u toku savladavanja individualnog obrazovnog plana, i to na način koji uzima u obzir njegove jezičke, motoričke i čulne mogućnosti. Ukoliko učenik stiče obrazovanje i vaspitanje po individualnom obrazovnom planu sa prilagođenim standardima postignuća, ocenjuje se na osnovu angažovanja i stepena ostvarenosti ciljeva i prilagođenih standarda.

Za učenika kome je zbog smetnji u razvoju i invaliditeta, specifičnih teškoća u učenju, socijalne uskraćenosti i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, škola obezbeđuje otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka i zavisno od potreba, donosi i individualni obrazovni plan, u skladu sa Zakonom. Cilj dodatne podrške u obrazovanju i vaspitanju jeste postizanje optimalnog uključivanja učenika u redovan obrazovno-vaspitni rad, osamostaljivanje u vršnjačkom kolektivu i njegovo napredovanje. Za ostvarivanje dodatne podrške u obrazovanju i vaspitanju, direktor škole, nastavnik, stručni saradnik, vaspitač, pedagoški asistent i roditelj, odnosno staratelj može da dobije posebnu stručnu pomoć u pogledu sprovođenja inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja. Radi ostvarivanja dodatne podrške u obrazovanju i vaspitanju, škola ostvaruje saradnju sa organima lokalne samouprave, kao i drugim organizacijama, ustanovama i institucijama na lokalnom i širem nivou. Posebnu stručnu pomoć mogu da pružaju lica kompetentna u oblasti inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja i škole koje su svojim aktivnostima postale primeri dobre prakse u sprovođenju inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja. Ministar nadležan za pitanja prosvete detaljnije uređuje materiju pružanja dodatne podrške.

Učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom ima pravo na besplatan prevoz bez obzira na udaljenost njegovog prebivališta od škole.

Nakon završenog osmog razreda učenik polaže završni ispit. Prilagođavanje završnog ispita za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, zavisno od vrste potrebne dodatne podrške, vrši se prema individualnom obrazovnom planu. Učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom polaže završni ispit u skladu sa njegovim motoričkim i čulnim mogućnostima, odnosno uslovima koje zahteva određena vrsta invaliditeta.

Srednješkolsko obrazovanje i vaspitanje

Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju („Sl. gl. RS“, br. 55/ 2013) uređuje srednje obrazovanje i vaspitanje, kao deo jedinstvenog sistema obrazovanja i vaspitanja.

U školi za učenike sa smetnjama u razvoju ostvaruje se obrazovanje i vaspitanje za odgovarajuća zanimanja učenika koji ovu školu pohađaju na osnovu mišljenja interresorne komisije za procenu dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrške učeniku uz saglasnost roditelja.

Obrazovno-vaspitni rad za učenike koji koriste znakovni jezik, odnosno posebno pismo ili druga tehnička rešenja ostvaruje se u skladu sa Zakonom.

Razvojni plan škole sadrži i mere za unapređivanje dostupnosti odgovarajućih oblika podrške i razumnih prilagođavanja i kvaliteta obrazovanja i vaspitanja za učenike kojima je potrebna dodatna podrška. Individualni obrazovni planovi svih učenika koji se obrazuju po individualnom obrazovnom planu čine prilog školskog programa.

Za učenika i odraslog kome je zbog smetnji u razvoju i invaliditeta, specifičnih teškoća u učenju, socijalne uskraćenosti i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju i vaspitanju, škola obezbeđuje otklanjanje fizičkih i komunikacijskih prepreka i zavisno od potreba, donosi i individualni obrazovni plan, u skladu sa Zakonom. Cilj dodatne podrške u obrazovanju i vaspitanju jeste postizanje optimalnog uključivanja učenika i odraslih u redovan obrazovno-vaspitni rad, osamostaljivanje u vršnjačkom kolektivu i njegovo napredovanje u obrazovanju i priprema za svet rada. Za ostvarivanje dodatne podrške u obrazovanju i vaspitanju, direktor, nastavnik, stručni saradnik, vaspitač, pedagoški i andragoški asistent i roditelj, odnosno staratelj, može da dobije posebnu stručnu pomoć u pogledu sprovođenja inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja. Radi ostvarivanja dodatne podrške u obrazovanju i vaspitanju, škola ostvaruje saradnju sa organima lokalne samouprave, kao i drugim organizacijama, ustanovama i institucijama na lokalnom i širem nivou. Posebnu stručnu pomoć mogu da pružaju lica kompetentna u oblasti inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja i škole koje su svojim aktivnostima postale primeri dobre prakse u sprovođenju inkluzivnog obrazovanja i vaspitanja. Ministar nadležan za pitanja prosvete detaljnije uređuje materiju pružanja dodatne podrške.

Obrazovno-vaspitni rad može da se ostvaruje i kao nastava na daljinu. Nastava na daljinu može da se organizuje za redovnog učenika koji nije u mogućnosti da pohađa nastavu i druge oblike obrazovno-vaspitnog rada zbog: bolesti, invaliditeta, kao i nemogućnosti putovanja do škole zbog života u udaljenim sredinama. Nastava na daljinu ostvaruje se na zahtev roditelja, odnosno staratelja, za svaku školsku godinu.

O nastavi na daljinu škola odlučuje na osnovu raspoloživih sredstava potrebnih za ovaj vid obrazovanja i vaspitanja. Škola vodi evidenciju o obrazovanju i vaspitanju učenika koji ostvaruju nastavu na daljinu. Bliže uslove za ostvarivanje nastave na daljinu, način osiguranja kvaliteta i vrednovanja, kao i druga pitanja vezana za ostvarivanje nastave na daljinu propisuje ministar.

Obrazovno-vaspitni rad organizuje se u odeljenju i u grupama, a po potrebi i individualno. Odeljenje istog razreda može da ima do 30 učenika. U jednom odeljenju mogu da budu do dva učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Broj učenika u odeljenju umanjuje se za dva po učeniku koji osnovno obrazovanje i vaspitanje stiče ostvarivanjem individualnog obrazovnog plana, odnosno za tri po učeniku koji osnovno obrazovanje i vaspitanje stiče ostvarivanjem individualnog obrazovnog plana sa prilagođenim standardima. Odeljenje ili grupa u školi za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju može da ima šest do dvanaest učenika a grupa za praktičnu nastavu do šest učenika. Za učenika sa smetnjama u razvoju obezbeđuje se adaptacija radnog mesta u odnosu na njegove mogućnosti i vrstu invaliditeta u okviru praktične nastave.

U školu može da se upiše lice koje je završilo osnovno obrazovanje i vaspitanje. U školu za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju može da se upiše lice na osnovu mišljenja interresorne komisije i uz saglasnost roditelja, odnosno staratelja.

Učenik kome je potrebna dodatna podrška u obrazovanju ocenjuje se u odnosu na ostvarivanje ciljeva i standarda postignuća u toku savladavanja individualnog obrazovnog plana ili u odnosu na prilagođene standarde postignuća.

Učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, specifičnim teškoćama u učenju ili jezičkim barijerama polaže opštu maturu u uslovima koji obezbeđuju prevazilaženje fizičkih i komunikacijskih prepreka, a može da bude oslobođen od polaganja dela maturskog ispita iz predmeta za koje su mu tokom obrazovanja prilagođavani standardi postignuća, ili da taj deo polaže u skladu sa individualnim obrazovnim planom, o čemu donose odluku tim za inkluzivno obrazovanje i tim za pružanje dodatne podrške učenicima.

Učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, specifičnim teškoćama u učenju ili jezičkim i socijalnim barijerama polaže stručnu, odnosno umetničku maturu u uslovima koji obezbeđuju prevazilaženje fizičkih i komunikacijskih prepreka, a može da bude oslobođen polaganja dela maturskog ispita iz predmeta za koje su mu tokom obrazovanja prilagođavani standardi postignuća, ili da taj deo polaže u skladu sa individualnim obrazovnim planom, o čemu odluku donose tim za inkluzivno obrazovanje i tim za pružanje dodatne podrške učenicima.

Učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, specifičnim teškoćama u učenju ili jezičkim i socijalnim barijerama polaže završni ispit srednjeg stručnog obrazovanja i vaspitanja u uslovima koji obezbeđuju prevazilaženje fizičkih i komunikacijskih prepreka, a može da bude oslobođen polaganja dela ispita iz predmeta za koje su mu tokom obrazovanja prilagođavani standardi postignuća, ili da taj deo polaže u skladu sa individualnim obrazovnim planom, o čemu donose odluku tim za inkluzivno obrazovanje i tim za pružanje dodatne podrške učenicima.

Učenik sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, specifičnim teškoćama u učenju ili jezičkim i socijalnim barijerama polaže ispite drugih oblika srednjeg obrazovanja i vaspitanja u uslovima koji obezbeđuju prevazilaženje fizičkih i komunikacijskih prepreka, a može da bude oslobođen polaganja dela ispita iz predmeta za koje su mu tokom obrazovanja prilagođavani standardi postignuća, ili da taj deo polaže u skladu sa individualnim obrazovnim planom, o čemu donose odluku tim za inkluzivno obrazovanje i tim za pružanje dodatne podrške učenicima.

Univerzitetsko obrazovanje

Zakon o visokom obrazovanju („Službeni glasnik RS“, br. 76/05, 97/08) zabranjuje diskriminaciju studenata na osnovu motornog i senzornog invaliditeta. Osnivač visokoškolske ustanove dužan je da obezbedi sredstva za izjednačavanje mogućnosti studiranja za studente sa invaliditetom. U nastavi na visokoškolskim ustanovama može se koristiti znakovni jezik, a student sa invaliditetom može polagati ispite na alternativni način koji ne zadire u suštinu ispita (na primer da usmeno odgovara na pitanja na koja bi trebalo da odgovara pisano ili obrnuto).

Na Beogradskom univerzitetu formiran je Resursni centar za studente sa hendikepom. U okviru Studentskog centra na Novosadskom univerzitetu funkcioniše služba za studente sa invaliditetom. Ministarstvo prosvete i grad Beograd obezbeđuju posebne stipendije za studente sa invaliditetom. Studenti sa invaliditetom na Novosadskom univerzitetu su oslobođeni plaćanja svih troškova studija. Više informacija o ovim podsticajnim merama za izjednačavanje mogućnosti za studente sa invaliditetom mogu se dobiti u pomenutim centrima, Ministarstvu prosvete, nadležnom gradskom sekretarijatu.

Obrazovanje odraslih osoba

Zakon o obrazovanju odraslih („Sl. gl. RS“, br. 55/ 2013) uređuje obrazovanje i celoživotno učenje odraslih kao deo jedinstvenog sistema obrazovanja u Republici Srbiji i to: principi i ciljevi, kompetencije, kvalifikacije i standard kvalifikacija, aktivnosti u obrazovanju odraslih, pojam odraslog, upotreba jezika, obezbeđivanje i unapređivanje kvaliteta obrazovanja odraslih, organizacija i ostvarivanje obrazovanja odraslih, evidencija i javne isprave, „planovi i programi obrazovanja odraslih, polaznici i kandidati, zaposleni i radno angažovani u obrazovanju odraslih, godišnji plan obrazovanja odraslih, nadzor, poveravanje poslova državne uprave autonomnoj pokrajini, kaznene odredbe i druga pitanja od značaja za obrazovanje odraslih. Obrazovanje odraslih zasniva se između ostalog i na principu jednakih mogućnosti – uključivanja i sticanja obrazovanja bez obzira na teškoće i smetnje u razvoju, invaliditet kao jednog od ličnih svojstava odrasle osobe koja stiče obrazovanje.

Obrazovanje kandidata i polaznika koji koriste znakovni jezik, odnosno posebno pismo ili druga tehnička rešenja ostvaruje se u skladu sa Zakonom.

Organizatori aktivnosti obrazovanja odraslih mogu između ostalih biti i nosioci poslova profesionalne rehabilitacije.

Obrazovanje odraslih ostvaruje se putem predavanja, obuka, kurseva, seminara, radionica, tribina, savetovanja i drugih oblika učenja i obrazovanja. Obrazovanje odraslih može se izvoditi: redovnom nastavom, konsultativno-instruktivnim radom, dopisno-konsultativnom nastavom, praktičnim radom, nastavom na daljinu i na drugi primeren način. Obrazovanje odraslih ostvaruju:

  • izvođači programa obrazovanja odraslih (nastavnik, predavač, trener, voditelj, instruktor i dr.);
  • stručni saradnici;
  • saradnici;
  • pedagoški i andragoški asistent.

Sprovođenje programa obrazovanja odraslih, redosled nastave pojedinih predmeta, modula ili predmetnih oblasti, način i oblici proveravanja znanja, napredovanje i drugo prilagođava se specifičnostima, potrebama i mogućnostima polaznika i kandidata. Osobama sa invaliditetom koje pohađaju programe obrazovanja odraslih obezbeđuje se pristupačnost programa i neophodna individualizovana razumna prilagođavanja. Programi obrazovanja odraslih prilagođeni su uzrastu, prethodnom obrazovanju, znanju,veštinama i sposobnostima odraslih u skladu sa utvrđenim ishodima, a namenjeni su između ostalog i obrazovanju odraslih lica sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom.“

Izvor:
Vodič kroz prava osoba sa invaliditetom u Republici Srbiji