FRONT > Вести > РОДИТЕЉИ, СУПРОТНО ЗАКОНУ, ИЗНОВА ДОКАЗУЈУ ИНВАЛИДИТЕТ СВОЈЕ ДЕЦЕ

РОДИТЕЉИ, СУПРОТНО ЗАКОНУ, ИЗНОВА ДОКАЗУЈУ ИНВАЛИДИТЕТ СВОЈЕ ДЕЦЕ

И поред закона који предвиђа да особе са потпуним инвалидитетом чим напуне 15 година не морају да пролазе контроле за медицинско вештачење да би остварили помоћ „туђе неге“, њихови родитељи тврде да им комисија ипак редовно куца на врата.

Стресни Прегледи, прикупљање гомиле папира, чекање на позив за комисију, страх и неизвесност хоће ли она потврдити чињенично стање и уважити мишљење специјалисте, месецима дуго чекање на одговор, само су неки од проблема са којима се годинама уназад суочавају многи родитељи деце са инвалидитетом како би остварили помоћ „туђе неге“.
Сваке или сваке друге године они морају пред комисијом да доказују да код њихове деце није дошло до напретка у развоју за то време, јер ће у супротном изгубити право на помоћ која је неретко основни и једини извор примања.
Срђан В. је отац 15-годишњака са аутизмом коме је на основу извештаја лекара специјалисте утврђено да има инвалидитет који је стопостотни, што значи да не може да хода, говори, нити да на 5 минута да остане сам. Срђан је, међутим, како би продужио „увећану туђу негу“, морао да по трећи пут за нешто мање од 4 године свог сина који има страх од лекара изложи стресу приликом одласка на контролу.
– Овог пута нас је лекар у комисији питао: „Има ли побољшања“? Шта је требало да одговорим лекару који пред собом држи картон детета са стопроцентним инвалидитетом? Ако је комисија после првог пута установила да инвалидитет постоји, па други пут то и потврдила, зашто тада није одређена доживотна „туђа нега“ него је само продужена на годину дана? Да се ​​неће напрасно повући инвалидитет па детету треба укинути туђу негу? Мој син је у истом стању већ 15 година, зар ће му бити боље следеће године? – Пита се овај родитељ.

Он додаје да за поједине дијагнозе није реално очекивати побољшање.

– У нашем случају то је аутизам, док су примери деце са церебралном парализом или дистрофијом још гори. Тако да, ако и дође до неких побољшања, она се крећу у спектру самог аутизма, а не ван њега. Онај ко добије дијагнозу аутизма, остаје са њом заувек – објашњава Срђан.
Родитељи деце са овим тешким стањем често нису у стању да раде и зарађују јер су приморани да свој живот подреде бризи о детету и његовом лечењу, па је тако једини приход новца за њих „помоћ за негу другог лица“, али њу није тако лако остварити .
– Као да нам није довољно што се сваког јутра будимо са сазнањем и муком да су нам деца инвалиди и да им не можемо помоћи да се излече, да због целодневне бриге о детету ми не можемо да радимо и зарађујемо, нити да приуштимо себи одмор и слично, него морамо да пролазимо контроле сваке године – прича Срђан.
Из Републичког Фонда за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО фонд) који одређује ове прописе и законе кажу да се контролни прегледи обављају у случајевима када се може очекивати побољшање здравственог стања, док се у супротном ова права вештаци трајно.
– У консултацији са стручњацима за области развојних поремећаја код деце, договорено је да се у предшколском узрасту контролни прегледи за вештачење потребе за новчаним накнадама за помоћ и негу другог лица обављају на две године, а у школском узрасту на четири уз налаз дечијег психијатра. За старије од 15 година контроле више нису потребне у случајевима када нема побољшања – кажу у Фонду.
Њихове тврдње негирало је много родитеља. Драган Спасић је отац 25-годишњакиње код које је аутизам давно установљен. Иако ПИО тврди да се контроле после навршених 15 више не раде, Спасић и даље, сваке треће године, редовно обављају контролу која им долази кући, без обзира што, како кажу, њихово дете има толики степен оштећења да једне секунде не може да остане само .
– Лекари дођу да утврде пословну способност мог детета, а оно је 100 одсто неспособно. Да ли верујете? Моја ћерка већ 25 година не прича и не може апсолутно ништа да уради сама. Те контроле су за нас родитеље права агонија – прича Спасић.
Он додаје да су се они као родитељи помирили са чињеницом да не могу да избегну непотребне контролне прегледе, али се, како каже, нада да ће се овај закон променити како остали родитељи и њихова деца не би даље пролазили кроз исто.

Стручњаци: Деца са инвалидитетом остају трајно зависна од туђе неге

Према дијагнозама, како појашњава дефектолог и професор са Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију у Београду Ненад Глумбић, напредак код деце са стопостотним инвалидитетом која до своје пете године нису напредовала, није могућ до те мере да се они брину сами о себи.
– Сва предвиђања најзначајније варијабле код деце су интелектуалне способности и говор. Дакле, ако се говор није развио до пете године, а дете функционише на нивоу интелектуалне ометености, исход је лош, то јест особа ће бити трајно зависна од туђе неге – каже Глумбић.
У Министарству за рад, запошљавање и борачка и социјална питања кажу да ће примедбе размотрити и узети их у обзир приликом израде закона о социјалној заштити, али када ће се то тачно десити, нису могли да прецизирају.

Извор: www.juznevesti.com

Аутор: Ј. Ћосин

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *