FRONT > Vesti > RODNA RAVNOPRAVNOST I ZDRAVLJE ŽENE

RODNA RAVNOPRAVNOST I ZDRAVLJE ŽENE

Iako su pomaci u pogledu zdravstvene zaštite žena očigledni, potrebno je da se i dalje radi na adaptiranju objekata u cilju nesmetanog pristupa zdravstvenim ustanovama žena sa invaliditetom.
Kada su žene sa invaliditetom u pitanju, društvene uloge nema jer vlada stereotipno mišljenje da zbog svog invaliditeta ne mogu da brinu o drugima, budu dobre supruge, majke (seksualno poželjne osobe). Zbog toga su stavljene u poziciju da kao žene uopšte ne postoje. Šta je stepen ženinog invaliditeta „teži“, teža je i mogućnost da se uklopi u norme i standarde. Sve to dovodi do toga da se ženi sa invaliditetom uskraćuju mnoga prava, naročito u oblasti zdravstvene zaštite.
Nepristupačne zdravstvene ustanove, neodgovarajući pristup medicinskog osoblja, neprilagođenost medicinskih aparata za žene sa invaliditetom, kao i nedostatak informacija, osnovni su uzroci loše zdravstvene zaštite. Posebna barijera za žene sa telesnim invaliditetom odnosi se na ginekološke ambulante u domovima zdravlja i nepristupačne ginekološke stolice.

Šta je potrebno preduzeti?

Žene se suočavaju sa bolestima specifičnim za svoj pol, sa posebnim rizicima ka određenim bolestima i zato je potrebno prepoznati i preduzeti odgovarajuća istraživanja i pružati odgovarajuće usluge.
Opšte zdravlje ženske populacije jeste suštinsko pitanje i elementarni uslov za kvalitet života žena. Žensko zdravlje odražava se na ukupno zdravlje stanovništva i na njegovu dobrobit, a posebno je važno i za populacionu politiku. Zato se mora obezbediti kako primarna tako i sekundarna zdravstvena zaštita, odnosno prevencija, mreža savetovališta i osnovnih zdravstvenih usluga, a zatim i posebni, specifični i visokospecijalistički tretmani.

Potrebno je:

– Razviti odgovarajuću mrežu službe primarne zaštite, kako bi bila podjednako dostupna svim korisnicima;
– Pojednostaviti procedure korišćenja zdravstvenih usluga i prilagoditi radno vreme, raspored ambulanti i ostalih zdravstvenih ustanova kako bi se odgovorilo na različite potrebe korisnica;
-organizovati sistem savetovališta, telefonskih i onlajn savetovališta za pružanje saveta i informacija o zdravstvenim problemima.

Potrebno bi bilo da se formiraju mobilni timovi za rano otkrivanje oboljenja i stanja kod Romkinja, izbeglih i interno raseljenih žena, žena u seoskim sredinama i udaljenim oblastima; da se žene tih grupacija edukuju o važnosti očuvanja sopstvenog zdravlja i o pravima i mogućnostima koje imaju u okviru zdravstvenog sistema; da se radi na poboljšanju životnih uslova i standarda opšte higijene kod žena koje imaju otežane uslove za to.
Za žene sa invaliditetom potrebno je da se opreme posebne ginekološke ordinacije sa specijalnim stolovima u većim zdravstvenim ustanovama, kao i da se ubrza nabavka savremenih sprava i pomagala i omogući češća zamena starih za nove.
Podrazumeva se – da se u celokupnom sistemu zdravstvene zaštite ostvaruje poštovanje prava žena na privatnost i poverljivost informacija, kao i pravo na slobodno odlučivanje o medicinskim procedurama i intervencijama koje se odnose na zdravlje. Iz pomenutih razloga neophodno je raditi na edukaciji zdravstvenih radnika o pravima pacijenata, obezbediti dostupnost usluga zaštitnika prava pacijenata; obezbediti informacije o pravima pacijenata oglašavanjem na vidnim mestima u zdravstvenim ustavovama, štampanjem materijala i objavljivanjem tih informacija u medijima.
Oboljenja reproduktivnih organa i seksualno prenosive bolesti čine 20% bolesti kod žena. Reproduktivno i seksualno zdravlje je važno za svaku osobu u svakom periodu života.
Unapređenje zdravlja žena ogleda se i u tome da se obezbede dostupna i sigurna kontraceptivna sredstva; da se primenjuju najsavremenije metode za lečenje neplodnosti, uključujući i veštačku oplodnju; da se razvijaju savetovališta za reproduktivno zdravlje, posebno mladih, u kojima bi oni sticali znanje i veštine za bezbedan seks i odgovorno roditeljstvo.
Za kvalitetno potomstvo potebno je uporno uvoditi savremene metode i tehnike u postupak porođaja, sa ciljem eliminisanja zastarelih bolničkih protokola i razvojem zdravstvenih ustanova prijateljski orijentisanih prema majci i bebama.
Tamo gde još to nije organizovano, dobro bi bilo da se omogući prisustvo partnera na porođaju, da se razvijaju alternativna pristupi porođaju (kao što su ambulantni porođaj i porođaj kod kuće), kao i da se organizuju vežbe za bezbolni porođaj. Važno je formulisati programe za edukaciju majki i očeva i staratelja o adekvatnim načinima brige i staranja o deci.
Potrebno bi bilo da se sprovede vođenje rodno razvrstanih evidencija i prikupljanje podataka iz zdravstvenih institucija, da se sprovede adekvatno istraživanje, izvrše procene i evaluacije koje prepoznaju različita iskustva i specifične potrebe žena, kako bi se obezbedile delotvorne zdravstvene usluge za žene.
Bavljenje sportom radi rekreacije obezbeđuje očuvanje fizičke kondicije i dobrog zdravlja, a postizanje vrhunskih rezultata u sportu promoviše žene kao uspešne i sposobne.
Stoga je veoma važno da se sa redovnom fizičkom aktivnošću počne u najranijem dobu, radi pravilnog rasta i razvoja devojčica, kao i da se te aktivnosti održe što duže i u poznijem životnom dobu, radi očuvanja zdravlja i vitalnosti.
Mali je broj žena u sportskim savezima, komitetima, upravnim odborima … Trebalo bi da se radi i na tome da se žene uključe u rad sportskih uprava, i to po uzoru na dokumenta Međunarodnog olimpijskog komiteta.
Povećanje učešća žena u kreiranju zdravstvenih programa i odlučivanju o zdravstvenoj politici predstavlja put ka ugradnji specifičnih ženskih potreba i interesa u sistem zdravstvenih usluga. Uspostavljanje mehanizama za uključivanje i podrška udruženja, posebno ženskih, profesionalnih grupa i drugih tela koja rade na poboljšanju zdravlja žena u procese donošenja odluka i kreiranje programa i aktivnosti namenjenih za unapređenje zdravlja žena, obezbeđuje adekvatno uvažavanje rodnih aspekata u oblasti zdravstva.

Ženski klubovi

U budućnosti mnogo toga treba da se uradi u Srbiji da bi ženama bilo bolje. Trebalo bi da se radi na osnivanju ženskih klubova i ženskih sekcija u sportskim društvima; da se izjednače uslovi za treniranje i za takmičenje sportista i sportistkinja; da se ženski sport više nego do sada popularizuje u medijima.

Objavljeno: 16. 12. 2016.

Izvor: www.rts.rs

Autor: Olivera Kostić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *