FRONT > Vesti > TAKTILNE STAZE I SEMAFORI POTREBNI, ALI NA PRAVIM MESTIMA

TAKTILNE STAZE I SEMAFORI POTREBNI, ALI NA PRAVIM MESTIMA

Slabovidi ili potpuno slepi ljudi nailaze na razne prepreke, o kojima oni koji nemaju takav hendikep najčešće ni ne razmišljaju.


– Kada su prvi put postavljali taktilne staze, niko nije znao čemu one služe, pa svi misle da je to ukras – kaže predsednik Gradske organizacije slepih i slabovidih Goran Vuković, ogorčen što se niko ne konsultuje s njima kada se prilagođava infrastruktura slepima. – Niko nije razgovarao s nama ni o tome gde da postave zvučne semafore. Ne trebaju nam svugde po gradu, ali ako ih već i postavljaju, neka svugde budu isti.
Neljubazni sugrađani i vozači gradskih autobusa još jedan su od problema s kojima se slabovidi i slepi susreću. Vožnja gradskim autobusom im je otežana jer zavise od drugih – kako znati koji broj je stigao u stanicu, kako ući unutra, kako znati kada treba da izađu?
Budući da Gradska organizacija slepih i slabovidih Novi Sad usko sarađuje sa sličnim udruženjima iz regiona, Vuković ističe da je najbolja situacija u Hrvatskoj, verujući da je razlog tome usaglašavanje zakona s Evropskom unijom.
– Ne bi bilo loše da pokušamo nešto na međunarodnom planu, da preko projekta usaglasimo kome šta treba – kaže naš sagovornik, i dodaje da bi im, recimo, taktilna tastatura za kompjutere, odnosno Brajev red, mnogo značila, ali da je nisu dobili kada je bila podela na nivou Republike.
– Mi smo dobili lupu za uveličavanje. Dobili smo od japanske ambasade štampač, ali nemamo program za njega. Poražavajuće je što danas naša deca ni ne znaju Brajevo pismo. Nemaju gde da ga nauče. Mi držimo obuke u Savezu, ali više se ni knjige ni časopisi ne štampaju za njih pa brzo i zaborave da čitaju i pišu na Brajevoj azbuci.
Zapošljavanje, odnosno nezapošljavanje osoba koje su slabovide ili slepe, još jedna je karika u lancu problema. Čak se i privatnici odlučuju za plaćanje kaznenih penala, pre nego da zaposle nekog ko se vodi kao osoba s invaliditetom.
– Žalosno je, ali se deca i mladi danas zavuku u kuću, a država im plati 16.000, odnosno 26.000 dinara za tuđu negu i pomoć, što je lakše nego da im obezbede posao – naglašava Goran Vuković, ističući da je neki njihov član poslednji put zaposlen pre šest godina, što znači da ih je maksimalno petoro zaposleno u Novom Sadu, i to svi u telefoniji.
– Kad država raspiše konkurs za javne radove, to je prilika da mladi nešto rade. Ali to bude na nekoliko meseci, a primanja im budu ispod minimalca. Naša deca su tako zadovoljna, ali se niko od njih ni ne ženi niti udaje. Shvatili su da je tih 16.000-18.000 dinara dovoljno za njih, ali ne i za nešto više. Gradska organizacija slepih i slabovidih Novi Sad ima 550 članova, uključujući i one iz opština Žabalj, Temerin, Bečej, Beočin i Sremski Karlovci, koji učestvuje na raznim sportskim takmičenjima i postižu dobre rezultate.

L. Radlovački

Izvor: www.dnevnik.rs

Autor: L. Radlovački

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *